Tržišta

- Najveći svetski trgovinski lanac, Wal-Mart je u poslednjem kvaralu protekle finansijske godine ostvario 5,16 milijardi dolara neto dobiti, što je 4,2 odsto manje nego u istom periodu prethodne godine.

- Španija je emisijom kratkoročnih dužničkih hartija od vrednosti na finansijsom tržištu uspešno došla do 2,5 milijardi evra. Na aukciji je zabeležena izrazita tražnja uprkos nižem zahtevanom prinosu nego na prethodnoj aukciji.

Sirovine

- Kompanije iz rudarske industrije proizvele su najveće količine nikla do sada. To je izazvalo zabrinutost da će doći do zasićenja tržišta ovim metalom jer bi ponuda lako mogla da prekorači tražnju od 45 hiljada tona. Nikl je u 2011. poskupeo čak 73 odsto.

Valute

- Vrednost dolara dostigla je šestomesečni maksimum u odnosu na jen i trenutno se nalazi na nivou od 80,80 jena za dolar. Razlog ovakvog rasta predstavljaju pozitivni makroekonomski podaci, što signalizira da savezna centralna banka FED neće razmatrati treći paket pomoći koji bi podrazumevao dodatno štampanje novca.

Ideja

- Nafta se nalazi u snažnom rastućem trendu i u slučaju proboja nivoa od 105 dolara za barel, postoji realna mogućnost testiranja nivoa od 110 dolara. Kako nema indikacija o smirivanju situacije na Bliskom Istoku, i s obzirom na uspešno okončanje pregovora sa Grčkom, špekulanti očekuju povećanje tražnje za naftom u bliskoj budućnosti.

Izvor: Rast.rs, Ilirika

(Zatvori)

Tržišta

- Prvi put od pokretanja programa kupovine državnih obveznica pogođenih zemalja evro zone, Evropska centralna banka (ECB) protekle nedelje nije kupila nijednu obveznicu, što je siguran znak da ovaj kontroverzni program isčezava. Od svog osnivanje, fond je kupio obveznice u ukupnoj vrednosti od 219.5 milijardi evra.

- Nemačka bi po oceni Centralne banke trebala već u proleće da se oporavi od posledica dužničke krize u evro zoni. Nemačka privreda, kao najveća u Evropi, je tokom prvog kvartala bila pod uticajem vise faktora iz svoje sredine, ali se poboljšanje očekuje s proleća.

Sirovine

- Zalihe pirinča se i dalje povećavaju i polako idu ka najvišem nivou za poslednjih deset godina. Očekuje se da će zalihe biti uvećane za dodatna tri procenta u toku ovog meseca, na čak 100.1 milion metričkih tona. Cena pirinča je shodno tome od novembra opala za 15 odsto. Konfuziju na tržištu izazvao je drugi po veličini proizvođač pirinča na svetu, Indija koja je uprkos globalnom smanjenju tražnje, povećala proizvodnju.

Valute

- Evro je postavio tromesečni rekord u odnosu na dolar nakon odobrenja paketa finansijske pomoći Grčkoj u iznosu od 130 milijardi evra u obliku kredita, pri čemu su privatni kreditori otpisali dobar deo svog duga. Trenutni kurs se kreće oko nivoa od 1.3240 dolara za evro.

Ideja

- Vrednost nemačkog DAX indeksa približila se psihološkoj granici otpora od 7000 indeksnih poena. Indeks akcija je na ovom nivou overbought, prema indikatoru RSI. Uprkos odobrenja druge tranše kredita Grčkoj, ostaje dosta neizvesnosti, što je dokaz da indeks nije dovoljno jak da probije tu granicu. U slučaju proboja postoji mogućnost rasta do 7582 indeksna poena, međutim potrebno je dosta strpljenja s obzirom da je DAX samo ove godine već uvećao svoju vrednost za 14,5 odsto.

Izvor: Rast.rs, Ilirika (Zatvori)

Tržišta

- Belgija je krajem prošle godine ponovo zapala u recesiju nakon smanjenja ekonomske aktivnosti u trećem kvartalu za 0,1 odsto, kao i pad BDP-a u poslednjem kvartalu od 0,2 odsto.

- Najveća svetska online prodavnica, Amazon je tokom poslednjeg kvartala prošle godine generisala 177 miliona dolara profita, što je 57 odsto manje nego u istom period 2010 godine.

Sirovine

- Vrednost zlata je dostigla najvišu vrednost za poslednjih osam nedelja. Razlog tome su oporavak globalne proizvodnje i slabljenje američke valute. Cena zlato je ove nedelje porasla za 1,8 odsto i trenutno se nalazi na nivou od 1.750 dolara po unci.

Valute

- Australijski dolar je dostigao petomesečni vrhunac nakon objavljivanja vesti da je bilansni suficit u decembru dostigao 1,71 milijardu australijskih dolara, što je značajno poboljšanje u odnosu na prethodni mesec.

Ideja

- Cena nafte je i dalje pod pritiskom prodajne strane koja preti da probije liniju podrške od 98,41 dolar i produži do nivoa od 95,7 dolara za barel. Smanjenje tražnje i povećanje ponude sve više vrši pritisak na cenu nafte koja igra ključnu ulogu u ekonomskom rastu.

Izvor: Rast.rs, Ilirika

(Zatvori)

Danas je na berzi u New Yorku cena zlata iznosila 1730.90 dolara po unci, što je za 0.7 odsto manja vrednost u odnosu na petak.

Ovu cenu analitičari objašnjavaju jačanjem američke valute.  Cena američke valute je danas porasla zbog nedostatka tačnog datuma potpisivanja ugovora Grčke i privatnih investitora o otpisu 50 odsto dugovanja ove zemlje.

Blagom jačanju dolara doprinela je i vest da je kamata na državne obveznice Portugala dostigla 15.18 odsto što je najviši nivo od 1999. godine. Investitori strahuju da je Portugal već na "grčkom" putu.

Istovremeno, značajnije jačanje dolara ograničavaju makroekonomski podaci iz SAD. Američka ekonomija je u poslednja tri meseca 2011-e ostvarila rast od 2,8 odsto, što je manje od 3 odsto koliko su ekonomisti predviđali.

Ozbiljna ekonomska kriza u Evropi mogla bi da umanji izglede za izvoz američkih proizvoda, dok su relativno visoka stopa nezaposlenosti i dugotrajna kriza na tržištu nekretnina dodatni faktori koji bi mogli da uspore oporavak američke ekonomije ove i narednih godina. 

Autor/izvor: SEEBiz/Agencije
(Zatvori)

Na Tokijskoj berzi Nikkei indeks je u 7,30 sati bio u minusu 0,5 posto, dok su cene deonica u Šangaju i Južnoj Koreji pale više od 1 posto.

Berzanski indeksi u Australiji, Singapuru i Hong Kongu oslabili su između 0,3 i 0,7 posto, pa je MSCI indeks azijsko-pacifičkih akcija, bez japanskih, u 7,30 sati bio u minusu 0,6 posto, nakon što je prošle nedelje porastao 2 posto.

Na azijska tržišta loše je uticao podatak, objavljen u petak, da je u poslednjem prošlogodišnjem tromesečju bruto domaći proizvod SAD-a porastao 2,8 posto. Mada je to njegov najveći skok u godinu i po dana, to je ipak manji rast od očekivanih 3 posto.

"Pošto je tržište očekivalo bolje ekonomske podatke iz SAD-a, bojim se da je taj izveštaj razočarao i da bi moglo da podstakne dalju korekciju cena akcija, nakon snažnog rasta od početka godine“, kaže Louis Wong, direktor u kompaniji Phillip Securities.

Slabiji rast američke ekonomije izazvao je i pad cena sirovina. Nakon što je u petak oslabila za 14 centi, jutros je terminska cena nafte na berzi u Njujorku skliznula dodatnih 50-ak centi, na 99,06 dolara po barelu.

Ulagače je razočaralo i to što grčka vlada i njeni kreditori nisu, uprkos najavama, uspeli tokom vikenda da postignu dogovor o restrukturiranju grčkih dugova. Ipak, veruje se da će dogovor biti postignut ovih dana, čime bi Grčka ispunila uslove za drugi paket međunarodne pomoći i tako izbegla bankrot.

Ulagači s oprezom očekuju i današnji samit Evropske unije, na kojem bi trebao da se potpiše sporazum o stalnom fondu za finansijsku pomoć evrozoni i uvođenju strožijih budžetskih pravila za članice tog bloka.

I dok se problemi grčke prezaduženosti rešavaju, naziru se problemi s Portugalom. Prinosi na obveznice te članice evrozone u petak su dostignuli nove rekordne nivoe. Uskoro će se ispitati pridržava li se Portugal preuzetih obveza u vezi sprovođenja reformi u sklopu međunarodnog paketa pomoći i treba li toj članici evrozone još jedan paket pomoći.

Zbog toga je na valutnim tržištima evro jutros oslabio. Nakon što je u petak dostignuo 1,3235 dolara, najviši nivo od polovine decembra prošle godine, jutros je kurs evra skliznuo na 1,3170 dolara.

U odnosu na japansku valutu, kurs evra pao je sa 101,40 jena, koliko je iznosio u petak, na 100,80 jena.

Cena dolara prema japanskoj valuti stabilno se kreće na nivou od petka, oko 76,70 jena.

Izvor: Gde Investirati/Hina
(Zatvori)

Izgleda da mnogi analitičari Kinu vide kao državu koja će sprečiti da svet potone u globalnu recesiju što, imajući u vidu činjenicu da ta zemlja raspolaže sa više od 3.000 milijardi dolara deviznih rezervi, beleži rast bruto domaćeg proizvoda veći od devet odsto, kao i dvocifreni rast prodaje na malo (reč je o drugoj najvećoj privredi u svetu - odmah iza SAD), ne treba da čudi.

 Ali, ima i onih koji tvrde da nije baš sigurno previše se oslanjati na Kinu i kao argument navode da je reč o državi u razvoju, koja se, mada ogromna, i sama suočava sa problemima. Jedan od njih je i Damjan Mencej, direktor Ilirike, koji ukazuje na to da kriza u Evropi, koja je, inače, najveće tržište za plasman robe iz Kine, počinje negativno da se odražava na kineski ekonomski rast.

- Prema podacima HSBC Čajna menjufektoring PMI indeks menadžerskih kupovina u novembru je „skliznuo“ sa 51, koliko je iznosio prethodnog meseca, na 48 poena, što je jedan od pokazatelja da bi kineska proizvodnja mogla da zabeleži rekordan pad, s obzirom na to da svaka vrednost ispod 50 ukazuje na takav ishod. I kineski rast BDP-a od 9,1 odsto, na najnižem je nivou posle 2009. godine, a u Šangaju se čak, u prvoj polovini 2012, očekuje njegov pad na 7,5 odsto - ističe Mencej.

Prema njegovoj oceni više je razloga za usporavanje rasta u Kini, a jedan od osnovnih je taj što je opala potražnja za kineskim proizvodima i to ne samo u Evropi već i na ostalim svetskim tržištima. Drugi razlog je, smatra Mencej, monetarna politika, koju je Kina, u nastojanju da savlada inflaciju, sprovodila nekoliko godina unazad. Najviše primedbi na kreditnu politiku imale su kompanije u provinciji Zejiang koje su zabeležile najveće gubitke. „Vlasnici firmi pozajmljivali su novac od neformalnih davalaca, a zbog nemogućnosti da otplate kredite opterećene visokim kamatnim stopama na crnom tržištu, mnogi od njih su bankrotirali, neki su čak izvršili i samoubistvo. Osim toga, negativni trendovi zapljusnuli su i tržište nekretnina - prodaja stanova u oktobru opala je za 25 odsto i nekoliko tzv. gradova duhova potpuno je ispražnjeno“, ističe direktor Ilirike.

On ukazuje i na to da su najnovije monetarne mere jedan od osnovnih razloga obezvređivanja kineskog juana, što inače nikako ne odgovara SAD, koje Kinu optužuju za „potkopavanje“ američke privrede. U vezu sa deprecijacijom juana dovodi se i pad investicija u bankama, zabeležen prvi put posle 2007. godine. Mencej, međutim, ukazuje i na svetliju stranu kineske privredne medalje i u tom kontekstu podseća da se inflacija, sa 6,5 odsto koliko je iznosila u julu, spustila na 5,5 odsto (u decembru), dok Kinezi ponovo usmeravaju kormilo politike u pravcu privrednog rasta.

(Zatvori)

Samo se poželeti mogu, na prelazu dve godine, tako dobre dve vesti kakve je čuo - Brazil. Prvo je Centar za ekonomska i poslovna istraživanja iz Londona saopštio da je ova latinoamerička država na osnovu rezultata privrede u 2011. godini od Velike Britanije preuzela mesto šeste po veličini svetske ekonomije. Odmah zatim usledila je druga vest:  Međunarodni monetarni fond prognozira da će Brazil ekonomski preteći Francusku do 2015. godine. Tako je još jednom potvrđeno da zemlja kafe i fudbala ne haje mnogo za globalnu ekonomsku krizu zbog koje se trese veliki deo sveta.
Tek minule godine Brazil nije ostvario spektakularni privredni rast kao 2010, kada je bio 7,5 procenata, ali i tri odsto rasta u 2011. bilo je iznad svetskog proseka. Kuriozitet je ipak da sa tri odsto rasta BDP-a Brazil nije bio lider među državama Latinske Amerike - primat su preoteli Čile sa rastom BDP-a od četiri odsto i Kolumbija i Peru sa pet odsto privrednog rasta. Inače, brazilska privreda stvorila je prošle godine bruto proizvod vredan 2,44 biliona dolara.
Brazilski trgovinski višak u razmeni sa svetom porastao je u 2011. godini  47,8 odsto u poređenju s prethodnom godinom i iznosi skoro 30 milijardi dolara (to je najviši nivo od 2007. godine). Rekorde beleže i izvoz i uvoz. Prošle godine Brazil je izvezao robe za 256 milijardi dolara. Ova latinoamerička država preuzela je od Velike Britanije mesto šeste po veličini svetske ekonomije, a očekuje se da će do 2015. ekonomski preteći i Francusku.  Zemlja kafe i fudbala čini se ne haje mnogo za globalnu ekonomsku krizu zbog koje se trese veliki deo sveta. Prošle godine Brazil je izvezao robe za 256 milijardi dolara (rast 26,8 odsto), a uvoz je dostigao 225 milijardi dolara (rast 25,7 odsto). Ovakav spoljnotrgovinski bilans Brazil je postigao zahvaljujući visokim cenama na svetskom tržištu i snažnoj potražnji za njegovom glavnom robom - sojom i gvozdenom rudom. Najveći izvoz privreda Brazila ostvarila je na tržištu Kine, a zatim SAD i Argentine.
U Brazil se prošle godine slilo najviše dolara u poslednjih pet godina - 65 milijardi i to uglavnom kroz direktna strana ulaganja. Cela država postala je veliko gradilište, Vlada je pokrenula javne radove i pomaže izgradnju stanova za porodice s malim prihodima, a za veliko fudbalsko takmičenje, osim sportskih objekata, pripremaju se saobraćajni i smeštajni objekti.  Angažovana je i građevinska industrija iz susednih država, ali građevinarstvo i dalje vapi za radnom snagom.
Prošle godine otvoreno je 2,3 miliona radnih mesta pa je nezaposlenost pala na istorijski minimum – stopa  nezaposlenosti iznosi šest odsto, što je najniži procenat od 2002. godine. Ali do pre samo desetak godina privreda Brazila bila je poznata po neprekidnoj hiperinflaciji koja je krajem 80-ih i početkom 90-ih godina bila između 2.000 i 3.000 odsto godišnje. Ova latinoamerička država živela je 30 godina sa prosečnom godišnjom inflacijom od 449 odsto.
A onda se 1999. godine sve promenilo, Brazil je odlučio da promeni dugoročnu makroekonomsku i monetarnu politiku. Te 1999. godine Centralna banka Brazila koncentrisala se na inflaciju kao ključnu meru monetarne politike i stabilizacije lokalne valute real. U skladu s promenjenom politikom cilj Centralne banke bio je godišnji rast inflacije od 4,5 odsto, sa ograničenjem na najviše 6,5 odsto. Brazil je dosada bio veoma uspešan u ostajanju u ovom ciljnom rasponu i posle više godina savladavanja inflacije brazilska Centralna banka s pravom je stekla epitet čuvara stabilnosti cena.
U novim okolnostima, međutim, taj višegodišnji cilj postaje - diskutabilan. I Centralna banka je to osetila i u avgustu prošle godine iznenadila je ulagače obaranjem referentne kamatne stope. Takvu odluku nije mogao da predvidi nijedan od analitičara kuće Blumberg, inače poznate po preciznim predviđanjima. Prvi put se dogodilo da je kamatna stopa smanjena i pre nego što je inflacija počela ozbiljno da popušta. Posle avgustovskog "šoka", Centralna banka je još dva puta snizila referentnu kamatnu stopu uz saglasnost svih članova centralne banke. Kamatna stopa trenutno iznosi 11 odsto, ali je i dalje najviša među državama Grupe 20 najvećih svetskih ekonomija.
"Razlog za trostepeno snižavanje bilo je očekivanje da će usporavanje globalnog rasta, koje su analitičari najavljivali čitave prošle godine, automatski sniziti inflaciju u Brazilu. Računalo se da manja aktivnost stanovništva smanjuje potrošnju, a time i potražnju, što je trebalo da dovede do pada cena. Postojao je strah Vlade Brazila da će visoke kamatne stope, u kombinaciji sa smanjenjem svetske potrošnje, sniziti rast bruto domaćeg proizvoda", objašnjava Damjan Mencej, direktor investicijsko-brokerske kompanije Ilirika.
Pokazalo se, međutim, da takva politika snižavanja referentne kamatne stope može biti mač sa dve oštrice, pa se zato u Brazilu i povela polemika da li su sniženja kamatne stope bila preuranjena ili pravovremena.
"Očekivanja su bila da će se inflacija držati na godišnjem nivou ispod granične vrednosti, ali je pre neki dan šokantno delovala vest da je inflacija prvi put u poslednjih osam godina premašila granicu i završila na 6,55 odsto. Za uzrocima nije trebalo dugo i daleko tragati – rekordno niska nezaposlenost, i dalje solidna potražnja i porast kreditiranja od 18 odsto godišnje stvaraju pritisak na povećanje inflacije", kaže Mencej.
U Brazil se prošle godine slilo najviše dolara u poslednjih pet godina - 65 milijardi i to uglavnom kroz direktna strana ulaganja. Od države koja je nekada bila izvoznik, pre svega, sirovina (gvozdena ruda, soja, šećer, kafa i drvo), Brazil je u poslednjih nekoliko godina postao veliki izvoznik tehnoloških proizvoda kao što su automobili, vojni i civilni avioni (Embraer) i naftni derivati (Petrobrast). Čak  80 odsto ekonomije zasniva se na domaćoj potrošnji, pre svega na potrošnji novoformirane srednje klase koja je narasla na 45 miliona Ijudi. "Dakle, strahovi ekonomista i Centralne banke pokazali su se kao neosnovani  jer loše stanje ili recesija svetske ekonomije nisu imali značajniji uticaj na porast ekonomije Brazila.  Ali, s druge strane, usporavanje globalne potražnje i smanjenje cena gvozdene rude stvaraju pritisak na dalje sniženje inflacije. Čini se da članovi Centralne banke i dalje ipak imaju jedinstveno mišljenje da treba tolerisati višu inflaciju za određeni period, tako da se cilj od 4,5 odsto rasta inflacije u 2012. godini čini nedostižnim. Očekivanja su da će Centralna banka Brazila nastaviti i dalje snižavanje referentne kamatne stope", uveren je Damjan Mencej.
Dopuštanje inflaciji da raste više od plana i novo oporezivanje stranih investicija pokazalo se kao loše rešenje na drugoj strani - uticalo je na kretanje brazilskog berzanskog indeksa BOVESPA. Taj indeks je u 2011. godini pao 18,1 odsto, što je ujedno i najveći zabeleženi pad posle 2008. godine, kada je zabeležen pad od 41 odsto. Inače, prosečni dnevni obrt na brazilskoj Berzi je 6,5 milijardi američkih dolara.
Prvi dani 2012. godine uneli su optimizam na Berzu. On počiva na očekivanjima niže inflacije u 2012. godini u Brazilu i očekivanom rastu na globalnim tržištima.
Ovakvi ekonomski rezultati stvorili su od Brazila obećanu zemlju u koju hrli radna snaga iz mnogih krajeva sveta. Od januara do novembra prošle godine broj stranih državljana koji legalno žive u Brazilu popeo se sa 962,000 na oko dva miliona Ijudi. Vlada Dilme Rusef, međutim, ne spava na lovorikama. lako je statistika impresivna, a ekonomija pretiče evropske, u Brazilu i dalje više od 11 miliona Ijudi živi u favelama (siromašnim naseljima), a premijerki, njenom ministarskom kabinetu i Centralnoj banci jasno je da Brazilu treba bar 20 godina da građanima obezbede evropski životni standard.

AUTOR: Miša Brkić / Novi magazin

(Zatvori)

Od ukupno 164 ispitana investitora 19.5 odsto se opredelilo za zlato, 13 odsto bi svoja sredstva uložilo u akcije.

Među valutama, za američki dolar se odlučilo 40 odsto ispitanih, 14 odsto kineski juan a nešto više od 10 odsto uložilo bi u japansku valutu.

Na listi pozeljnih investicija našali su se i norveška i švedska kruna, kanadski dolar.

Kao najbolji mesec za nova investiranja, 20 odsto ispitanih smatra mart, 16 odsto april, a 10 odsto februar i maj.

Isto tako februar, mart,april i maj su meseci u kojima investitori očekuju rast prihoda na akcije u perifernim zemljama evrozone.

Autor/izvor: SEEBiz/Agencije
(Zatvori)