NLB je dosad imala ocenu A3, a NKBM i Banka Vipa Baa1.

Iz agencije je poručeno kako je niža ocena posledica neprestanih potreba za svežim kapitalom koje je uzrokovalo pogoršanje kreditnog portfelja banaka. Isto će se, najavljuje Moody’s, nastaviti i ove godine. Ocenjuje i da će velike potrbe za refinansiranjem ograničavati rad banaka barem u narednih godinu i po.

 

izvor: SEEbiz

(Zatvori)

(Zatvori)

Za samo jedan dan građani su sa ličnih računa u bankama podigli 1,5 milijardi evra ušteđevine.

Evropski komesar Olli Rehn izjavio je za nemački "Der Spiegel" da sledeću tranšu od 12 milijardi evra Grčka može dobiti nakon izveštaja tzv. nadzorne trojke - Evropske komisije, Evropske centralne banke i Međunarodnog monetarnog fonda.

Grčki dnevnik "Etnos" piše danas da je najvažniji zahtev kreditora iz tzv. trojke da vlada u Atini odmah pristupi zatvaranju gubitaških državnih preduzeca.

Prema atinskom dnevniku, na tom spisku nalazi se oko 1 800 grčkih preduzeća u kojima će bez posla ostati na hiljade radnika.  
(Zatvori)

Rukovodstvo slovenačkog koncerna predviđa da će promet firme biti povećan za 14 %, na 1,5 milijardi evra, posle akvizicije švedske kompanije Asko u julu ove godine.

"Akvizicija Aska nam je omogućila da ojačamo pozicije kompanije Gorenje u nordijskim zemljama, Severnoj Americi i Australiji", navedeno je u saopštenju slovenačke firme.

Radi poređenja, koncern je prošle godine, zbog posledica ekonomske krize, iskazao gubitke od 12,2 miliona evra.

Firma Asko je formalno pripadala italijanskoj grupaciji "Antonio Merloni Group" i ima fabrike u Švedskoj i Finskoj. Njeni proizvodi se prodaju pre svega u Skandinavskim zemljama, Severnoj Americi i Australiji.

Gorenje proizvodi najveći deo svojih proizvoda u Sloveniji, ali ima i fabrike u Srbiji i Češkoj.

izvor : www.seebiz.eu

(Zatvori)

To je više za oko 1.000 kuna u odnosu na prosečnu cenu Inine akcije na berzi u poslednje vreme.

"MOL grupa daje ponudu za kupovinu 'free float' akcije Ine s cenom od 2.800 kuna za akciju", kaže portparol MOL Grupe u Hrvatskoj Domokoš Solar, ističući da MOL želi da postane većinski vlasnik hrvatske naftne kompanije.

Poslednjih dana cena akcije Ine na Zagrebačkoj berzi kreće se između 1.780 i 1.790 kuna (oko 240 evra), a cena od 2.800 kuna koju nudi MOL je ista kojom je ta kompanija kupila akcije Ine u dobrovoljnoj javnoj ponudi 2008. godine.

Solar je rekao da je mađarska kompanija o svojim namerama obavestila Vladu Hrvatske, ističući da se akcionarski sporazum sa vladom neće promeniti. On je još rekao da su ponuda malim akcionarima Ine i pregovori s vladom oko gasnog biznisa odvojene stvari.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

Kompanija Delta holding, u čijem je vlasništvu "Delta Maksi", jedna je od retkih srpskih firmi koje su uspele da se probiju na tržište Balkana, i, preko Bugarske, i na tržište Evropske unije.

Prethodno je Delta holding već investirala u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, ali su ostali neostvareni pokušaji te kompanije da uđe i na slovenačko i hrvatsko tržište. Delta holding poseduje i distributivni centar za voće i povrće u Rusiji.

Pre dve godine, preciznije u oktobru 2008. godine, Delta je otvorila prvi šoping mol u Podgorici ukupne površine 8.000 kvadrata i vrednog 60 miliona evra.

Delta raste i u 2010. Kompanija Delta upošljava oko 24.000 radnika, a lani je ostvarila prihod od 2,5 milijardi evra, što obuhvata oko 10 odsto godišnjeg bruto domaćeg proizvoda Srbije. Ove godine Delta bi trebalo da uveća prihod za oko petinu u odnosu na lanjski nivo.

U julu 2008. godine Delta je otvorila u Banja Luci "Maksi market" prvi u Republici Srpskoj koji se prostire na 800 kvadrata, a zatim u septembru iste godine "Tempo centar" koji se nalazi na površini od osam hiljada kvadrata i upošljava 170 radnika.

Delta je lani kupila robnu kuću Boska u Banja Luci, za iznos od tri miliona evra, sa namerom i da to preduzeće uključi u svoje aktivnosti na tržištu Republike Srpske i Federacije BiH.

Kada je reč o investiciji u Bugarskoj, Tempo u centru Sofije i sa površinom od 30.000 kvadratnih metara predstavlja najveći objekat u okviru Pikadillijeve maloprodajne mreže, ali i najveći hipermarket u Bugarskoj.

U ponudi će biti više od 60.000 proizvoda, objekat će raditi 24 sata, biće zaposleno 450 radnika, a potrošačima je na raspolaganju parking prostor sa 1.000 mesta, piše u saopštenju.

„Delta Maksi“ je prva domaća trgovina koja je kupovinom drugog po veličini trgovinskog lanca u Bugarskoj, Pikadili, 2007. godine izašla na tržište EU. U protekle tri godine kompanija "Delta Maksi" je u razvoj maloprodajne mreže na bugarskom tržištu uložila oko 120 miliona evra.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

Inače, 30 komercijalnih banaka u BiH je u razdoblju od jula do septembra povećalo rashode za čak 50 %, na 1,27 milijardi KM (649 miliona evra), u odnosu na prvo polugodište.

Bajić je rekao da je iznos ukupnih gubitaka uglavnom posledica velikih minusa nekoliko banaka iz Federacije BiH.

Finansijski analitičari ukazuju da gubitak sektora prvenstveno "vuče" mostarska Hipo Alpe Adria banka koja je u prvih šest meseci 2010. bila u minusu od 78,6 miliona KM (40 miliona evra).

Stručnjaci napominju da je zajedno sa svetskom finansijskom krizom prošlo razdoblje u kojem je bankarski sektor BiH beležio visoke profite i sada su, zbog sve teže naplate kredita, primorani da pojačaju aktivnosti upravljanja rizicima.

"Rast loših kredita veliki je problem, ali on pokazuje sposobnost banaka da mogu da izdrže i neuredna vraćanja kredita. Na žalost ne očekuje se brzi oporavak ni u idućoj godini", rekao je Bajić.

Negativni trendovi u bankarskom sektoru BiH primetni su i kroz pad ukupne aktive u prva tri tromesečja 2010. za 196 miliona KM na 20,4 milijarde KM, i depozita koji su smanjeni za tri %, odnosno s 15,3 milijarde na 15,17 milijarde KM. Novčana sredstva banaka su u odnosu na kraj prošle godine pala sa 6,2 milijarde na 5,6 milijardi KM.

izvor : www.seebiz.eu

(Zatvori)

Neto dobit te kompanije u trećem ovogodišnjem tromesečju skočila je na 92,1 milijardi forinti (447 miliona dolara), sa 12,9 milijardi forinti u istom lanjskom razdoblju, zahvaljujući većoj internacionalnoj proizvodnji ugljovodinika, rastućim cenama nafte i dobicima od finansijskih aktivnosti, objavljeno je na Budimpeštanskoj berzi.

Kvartalna dobit MOL-a time je nadmašila i očekivanja analitičara, koji su prognozirali profit od 89,4 milijardi forinti, prenosi agencija Blumberg.

Operativna dobit kompanije u sektoru vađenja i proizvodnje u trećem je kvartalu porasla na 81,3 milijarde forinti, sa 35,1 milijardu forinti u istom prošlogodišnjem razdoblju.

Skoku operativne dobiti u tom segmentu najviše je doprinela veća proizvodnja na "ofšor" projektima u Siriji i Hrvatskoj, ali i rast cena nafte.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)