Hansgrohe je nemačka firma koja se bavi proizvodnjom armatura. 2.000 njenih radnika može iz prve ruke posvedočiti o ovom nemačkom čudu. Uskoro bi ih moglo biti još više. Glasnogovornik firme, Carsten Tešmer izjavio je: „Imamo 60 slobodnih mesta u proizvodnji, montaži, prodaji i marketingu. Najkasnije do proleća ta mesta bi trebala biti popunjena.“
No ova firma nije jedina koja je osetila blagodati privrednog oporavka u Nemačkoj. I druge nemačke firme ponovno zapošljavaju. To potvrđuju i brojke koje su u utorak objavili Nemački zavod za zapošljavanje i Zavod za statistiku. One se naime sve više približavaju čarobnom pragu od tri miliona nezaposlenih, a vrlo brzo mogle bi biti i ispod tog praga.

Paralelni svetovi

Je li Nemačka dospela u neki paralelni svet? Još pre godinu dana situacija je bila sasvim drugačija. Minhenski Institut za ekonomska istraživanja (Ifo Institut für Wirtsćaftsforsćung e. V.) i sindikatima blizak Institut za makroekonomiju i konjunkturu (IMK) bili su se složili da bi brojka nezaposlenih u ovim kriznim godinama mogla porasti do vrtoglavih pet miliona. Stoga nije ni čudno da su stručnjaci osupnuti ovim razvojem događaja. Ova vest brzo se proširila svetom, pa sada svi pričaju o nemačkom čudu na tržištu rada i kako je došlo do toga.

Možda će biti jednostavnije situaciju objasniti na primeru pre pomenute firme Hansgrohe. Kriza je i njih teško pogodila. Narudžbe nisu stizale, a dobit se smanjila za gotovo devet posto. No preduzeće je ustrajalo na očuvanju svakog radnog mesta. Prema njihovim podacima broj zaposlenih ostao je stabilan. „Mnogo nam je pomogao veliki broj prekovremenih sati“, rekao je glasnogovornik Tešmer. Mnoge druge firme primenile su ovaj model te su uspele zadržati svoje radnike. Pravi pogodak pak bilo je uvođenje skraćenog radnog vremena. Taj dovitljiv potez spasio je na hiljade radnih mesta. U trenucima najveće krize skraćeno je radilo milion i po radnika. Sada ih je samo još 400.000. „Presudno kod ovog modela je da firme mogu zadržati zaposlene bez velikih troškova za plate“, objasnio je Thomas Straubhaar, voditelj hamburškog Svetskog instituta za ekonomska istraživanja (HWWI). Nastavlja: „Kod prošlih kriza firme su se trudile rešiti se svojih radnika, posebno starijih radnika. Ovaj put situacija je bila drugačija.“

No nije samo skraćeno radno vreme pomoglo u očuvanju radnih mesta. Demografske promene na neki su način prisilile poslodavce da zadrže svoje radnike. Prošle godine oko sto hiljada zaposlenih nestalo je iz statistika nezaposlenih – naime, otišli su u penziju. To nije nikakvo čudo, ali u bilansu Zavoda za zapošljavanje izgleda odlično. Čudnovata nije ni brojka od oko deset hiljada nezaposlenih koje su vlasti jednostavno prestale ubrajati u statistike. To se odnosi na nezaposlene koji su posao tražili preko privatnih posrednika. Sada se ti podaci uopšte ne navode. Bez tih i nekih drugim promena broj nezaposlenih trebao bi biti znatno veći.

Suzdržane reakcije u Nemačkoj

Dakle ovo navodno čudo na nemačkom tržištu rada zapravo i nije neko čudo. Demografija i statistika imale su poprilično veliki uticaj na smanjenje broja nezaposlenih. Možda su upravo zbog toga izostale reke oduševljenja u vladi i Zavodu za zapošljavanje. A možda je prisutan i strah od recidiva, povratka na stanje otpre jedne godine.

Uprkos svemu još nije jasno kako će se u narednim mesecima odvijati konjunktura. Brojna preduzeća beleže porast broja narudžbi, privredni instituti i zavodi pozitivno koriguju svoje prognoze rasta za nekoliko posto. Broj nezaposlenih čak bi mogao pasti ispod 2, 8 miliona u narednim mesecima. No niko ipak ne želi biti previše optimističan. Američko i kinesko tržište ponovo se osetno „ohladilo“. Ovakav razvoj situacije mogao bi prizemljiti Nemačku koja je uglavnom usredsređena na izvoz. „Tek će početak 2011. pokazati koliki je stvarni domet ovog privrednog procvata“, rekao je Tešmer, glasnogovornik firme Hansgrohe.

Nepoverenje se može osetiti i na tržištu rada. U proteklim mesecima došlo je do ponovnog zapošljavanja, ali pre svega porastao je broj zaposlenih na određeno radno vreme. Mnoge firme igraju na sigurno te ne žele na sebe čvrsto vezati veliki broj radnika, pa je tako broj posuđenih radnika dosegao vrhunac. Ova zbivanja karakteristična su za dugoročni trend na tržištu. Kratkoročno će biti više redovno zaposlenih i manje nezaposlenih. Straubhaar smatra da će naredne godine biti dobre godine na tržištu rada. No iako je uvođenje skraćenog radnog vremena i sličnih mera zauzdalo pad konjunkture, te iste mere uzrokovati će izostanak naglog pozitivnog razvoja na tržištu rada. Malo je verovatno da će ovaj pozitivni trend u Nemačkoj zapravo biti i drugo privredno čudo.

Izvor: www.economy.rs